Juha od kamena: Najluđa juha koju moraš probati

Ljeto je stiglo iako ove kiše u Zagrebu pomalo bacaju na jesen. Ipak, dovoljno je vruće da shvatiš da je stvarno ljeto i da već počneš s mentalnim pripremama za more. Dalmatincima i Istrijanima je more ispred kuće pa im i ne znači nešto posebno, ali za nas ostale ljeto je znak da se počneš spremati i odeš barem na tjedan dana negdje na Jadran pročistiti mozak.

Neki su već obavili taj dio, a neki su još u pripremama. Uzima se godišnji, spremaju stvari, rezerviraju apartmani, rade kombinacije gdje i što dobro pojesti… Uglavnom, u glavama je već godišnji odavno počeo, samo ga treba realizirati.

via GIPHY

Kad smo kod hrane, otkrit ću vam jedan recept i nemoj da mi netko ostane gladan dok je na moru. Dalmatincima je dobro poznato ovo jelo, dok mi ostali uglavnom najprije pomislimo da se radi o nekoj zajebanciji, a tek onda shvatimo da je riječ o nečem stvarno posebnom.

Ne funkcionira s cementom i kamenčićima koje nađeš na plaži

Govorim o juhi od kamena. Da, da, od kamena. Nisam lud i nije zajebancija. Osobno sam ju jeo samo jednom u životu i to još kao klinac. Sjećam se da smo ljetovali u Dugoj Uvali i moj pokojni stari je jedan dan došao s idejom da skupi ekipu i napravi neku večeru, a zvijezda večeri bila je juha od kamena. Ok, poslije je bilo i nekog brudeta i raznih čuda, ali juha od kamena se ne zaboravlja.

Bio sam klinac i naravno da nisam previše pratio kako se to čudo proizvodi, a i nisam bio previše oduševljen juhama kao takvim, ali ova mi je ostala u pamćenju. E sad, prije nego krenete masovno na obalu Save, Drave, Dunava, na jezera kao što su Bundek i Jarun i počnete skupljati kamenje po plaži, to nije onaj kamen koji ide u juhu. Ok?

Jedva čekam nevrijeme na moru

Kad ste na moru najveći neprijatelj vam je nevrijeme. Imaš 10 dana slobodno, odeš na more i sad te zajebe kišurina i jedan od brojnih vjetrova u Dalmaciji koje oni svi znaju po imenima i prezimenima, a mi iz Zagreba kažemo samo da ‘nekaj puše’. E od sad ti taj ‘nekaj puše’ vjetar više i nije neprijatelj.

Prvo, dok nekaj puše i pada kišurina (nikad ne traje dugo) odeš fino u obližnju gostionu na koju čašicu gemišta, bambusa, bevande, rakijicu, viski ili što već voliš i čekaš da se vanjski neprijatelj povuče i odustane od uništavanja tvojeg godišnjeg.

Kad se napokon smiri i shvati da ti ne može pokvariti ljetovanje, ti trk do plaže, obučeš masku, dihalicu, peraje, staviš kremu za sunčanje, kupaće gaće i na kilometar se vidi da si turist. Skočiš u more i roniš. Imaš svoj cilj. Trebaš pronaći kamen.

I to ne bilo kakav, ali nije ni kamen mudraca. Skeniraš morsko tlo i tražiš komad odlomljene stijene, odnosno ono kamenje koje je šupljikavo. Nevrijeme ti je pomoglo pa ga je doguralo u plićak, a sitne kozice, ribice, školjkice i slično su se sakrile u taj kamen kao ti maloprije u gostionu. E to je kamen koji trebaš. Uzmeš tu riblju gostionu i odneseš ju u apartman s osmjehom na licu.

Pitaj ježa za savjet, a recept imaš ovdje

Iako je Jadran uglavnom uvijek čist, baci oko prije nego tražiš kamen. Ako vidiš ježa to ti je dojava da je čisto. Njega pitaj di je kamen i spreman si. Dakle, staviš kamen u lonac i prekriješ ga hladnom vodom. Nemoj solit (nadam se da ne moram objašnjavati zašto), a na kamenu slobodno ostavi sve alge i sve što raste na njemu. Sve je jestivo.

Dakle, kamen preliješ hladnom vodom da bude potopljen. Unutra baciš narezani crveni luk, mrkvu, peršin, paradajz, krumpir, malo maslinovog ulja i papra. Dodaj slobodno još nešto, to je juha. Kaj ti paše, staviš unutra.

Kuhaš na laganoj vatri dok ne bude gotovo. Kako znaš kad je gotovo? Nemoj grist kamen da vidiš je l’ kuhan, nego probaš kakvi su krumpir i mrkva. Kad su oni kuhani izvadiš kamen, baciš malo riže i još malo prokuhaš da riža postane jestiva. I to je to, za nikakve pare imaš sjajan ručak, a još možeš i pričati da si jeo juhu od kamena.