Probao sam Seitan: Neću postati ‘seitanist’, ali fakat je bilo fino
Neki dan zvoni mi mobitel i zove frend Hrvoje koji trenutno živi u Berlinu. Žena mu je Bjeloruskinja pa je već neko vrijeme ptica selica. Živio je na relaciji Zagreb-Minsk, a od nedavno su se preselili u Berlin koji je kao kul za život. Milijuni migranata ne mogu biti u krivu, kaj ne?
“E, tu sam u Zagrebu još koji dan, idemo na falafel?”
Dobro, idemo. Spremim se i dođe ekipa po mene, ulazim u auto i pitam kaj je to točno falafel. Čuo sam za to u filmovima, ali nisam imao pojma jel’ to neki Wafel, neka tortilja ili neko peto kulinarsko čudo, ali rek’o idem probat’, možda je fino.
“Di idemo?”
“U Medulićevu, u bistro Zrno.”
Ok, nemam pojma kaj je to, ali idemo. U autu saznam da je Hrvoje postao vegetarijanac i odmah ga pitam što mu se dogodilo i koliko dugo traje ta “bolest”. Nemam ništa protiv vegetarijanaca, ali jednostavno ako ste s Balkana jako je čudno kada odlučite ne jesti meso pored ćevapa, pljeskavica, špeka, crnih svinja i ostalih Božjih darova na ovim prostorima. Malo zajebancije na temu vegetarijanaca i stigli smo u Zrno.
Gledam menu i pola riječi ne razumijem, a i dalje se zajebavamo kako bi bilo baš dobro kada bi uz falafel, seitan, soju ili neko drugo biljno čudo koje glumi meso, bilo dobro da se na tanjuru nađe komad mesa, pa makar i piletine. Pored nas sjedi neki Dalmatinac i vidi čovjek da smo zalutali k’o burek u svemiru. Bilo nas je pet, a samo njih dvoje su vegetarijanci.
“Dečki, najviše ćete se najesti od Cordon Bleua“, kaže Dalmatinac i spašava situaciju. Moraš poslušat’ čovjeka koji očito zna što govori. Nas trojica ga poslušamo i naručujemo Seitan Cordon Bleu usprkos tome što zvuči kao da ga je radio đavo. Mislim, ‘ko nazove jelo seitan i zašto? Hrvoje i žena ipak su uzeli falafel po koji smo kao i došli.
S našim novim frendom iz Dalmacije razmijenimo nekoliko informacija o tome gdje je najbolji roštilj u Zagrebu i u koju pizzeriju se isplati ići i stiže nam naše povrtno jelo. Od Hrvoja sam probao falafel. Ispostavilo se da je to nekakva pohana kuglica od slanutka, a ima okus po onim old school domaćim faširancima. Nije loše moram priznat.
Ovaj naš seitan je došao uz kuhani špinat i salatom. Dakle, u rezimeu salata sa salatom i još malo salate. Ali te sve vrste salate su fakat fine. Seitan je bio preliven umakom za roštilj, a sa strane je bio i umak od kurkume. Nemrem vam reć’ kakav je okus, ali je nešto novo i svakako se isplati probati. Nećete požaliti čak i ako inače niste biljojed.
Moj zaključak je da je seitan ok, ali ne planiram postati seitanist pored špeka, kulena, stejka i ostalih mesnih čuda. Ipak, bistro Zrno koji sve sastojke dobiva s vlastite farme svakodnevno je mjesto koje morate posjetiti ako ste u gradu. Jedan vege obrok vas neće ubiti, a probat ćete nešto novo. Ako ste biljojed, navali narode. Zrno je stvarno super i mislim da ću još koji put otići u posjetu falafelu i prijateljima kad ću bit’ negdje u blizini.